Dialekt, im Unterschied zur allg. Schrift- u. Umgangssprache die landschaftl. versch. Redensweise.
(Dialekt)regional ausgeprägte Sprachform ohne normative Regeln als mündl. tradiertes Idiom, oft durch spätere Bemühung um schriftl. Fixierung erstarrt. Diese Fixierung aber ermöglichte andererseits das Aufblühen einer reichen M.dichtung, die früher ebenfalls nur regional und mündl. weitergegeben wurde.
Dialekt · Kulturdialekt · Missingsch · Regiolekt · regionale Sprachvariante · regionale Umgangssprache · Regionalsprache · Stadtmundart
| Deklinacija | Jednina | Množina |
|---|---|---|
| Nominativ | die Mundart | die Mundarten |
| Genitiv | der Mundart | der Mundarten |
| Dativ | der Mundart | den Mundarten |
| Akuzativ | die Mundart | die Mundarten |
Mumpitz · München · Mund · Mundart · mundartlich · Mündel · munden · mundfaul · mundgerecht
Narečje, svaki način govora koji odstupa od opšteg književnog govora, i koji je kao takav u izvesnim oblastima izražen utvrđenim oblicima. (grč.)
dijalekt · jezik · govorni jezik · književni jezik · idiom · štokavski · slovenski jezik · alfabet · staroštokavski · gornjolužičkosrpski · visokonemački · kajkavski · dijalekti · maternji jezik · čakavski · novoštokavski · etnonim · etnos · oksitanski · francuski jezik · maternji · niskonemački · hrvatski jezik · istočnohercegovački · albanski jezik · srpskohrvatski · dialekt · prajezik · donjolužički · etnikum · alemanski · arapski jezik · dijalekta · bokmal · grčki jezik · latinski jezik · donjolužičkosrpski · pravopis · crkvenoslovenski · afrikans
Narečje, svaki način govora koji odstupa od opšteg književnog govora, i koji je kao takav u izvesnim oblastima izražen utvrđenim oblicima.
dijalekat · jezik · govorni jezik · književni jezik · idiom · alfabet · visokonemački · slovenski jezik · štokavski · kajkavski · staroštokavski · etnos · etnonim · novoštokavski · dialekt · maternji jezik · čakavski · prajezik · hrvatski jezik · niskonemački · kantonski · oksitanski · ijekavski · gornjolužičkosrpski · toponim · pridjev · francuski jezik · dijalekti · maternji · vokabular · stokavski · srpskohrvatski · albanski jezik · pravopis · svahili · jeik · kreolski · latinski jezik · crkvenoslovenski · etnikum
1. Naročita osobina, naročitost, osobenost;
2. Osobenost jezika, narodni jezik, narečje, dijalekat, način govora, svaki osoben i samostalan govor uopšte. (grč.)
dijalekt · dijalekat · jezik · neologizam · izraz · metajezik · muzički pravac · žargon · govorni jezik · pridjev · književni jezik · muzički žanr · novogovor · vokabular · sleng · rečnik · kulturni obrazac · stil · alfabet · žanr · elemenat · pridev · purizam · umetnički izraz · etnos · etnonim · muzički instrument · diskurs · napev · toponim · prajezik · aforizam · pojam · konstrukt · rječnik · germanizam · realizam · deseterac · izričaj · fenomen
Idiom.
narječje · čakavsko · kajkavsko · štokavsko · govorno područje · latinično pismo · ćirilično pismo · ekavsko · ikavsko · novoštokavski · ijekavsko · ćiriličko pismo · štokavski · slovinstvo · kajkavski · slovensko stanovništvo · pesništvo · istočnohercegovački · kajkavskog · štokavskog · dijalekat · dijalekt · pleme · bošnjaštvo · hrvatski jezik · čakavskog · pravlenije · istočnohercegovačkog · ijekavski · alemanski · čakavski · pomorje · ijekavskog · gornjolužički · gornjolužičkosrpski · podneblje · srpskohrvatski · iseljeništvo · kajkavskim · pomorišje
auf (+ Dialektname) · dialektal · im Dialekt · regional · regionaler Sprachgebrauch
München · Mund · Mundart · mundartlich · Mündel · munden · mundfaul · mundgerecht · Mundgeschwür · Mundharmonika