1. Melodijski i harmonijski pokreti kojima se završava neka kompozicija;
2. Umetnuti odeljak u koncertima za solo insturmente (fr.)
Odmor na poslenjem, naglašenom slogu (stiha, rečenice); ritam; kretanje po taktu.
Svršetak jednog reda akorada; u plesu: takt. (ital.)

Pravilno, naizmenično dizanje (arza) i spuštanje (teza) glasa, naizmenična upotreba naglašenih i nenaglašenih (dugih i kratkih) slogova u rečima i rečenicama pesničkog stila; up. numerus, takt.Ravnomerno, odmereno kretanje. (grč.)

1. Dodir, dodirivanje, pipanje, sposobnost dodirivanja, opis; fig. smisao za fino, finoća i sigurnost ponašanja u ophođenju sa drugima, osećanje za ono što priliči;
2. muz. Grupa tonova dobivena ravnomernom podelom jednog niza tonova;
3. Ravnomerna podela vremena, ravnomerno kretanje, npr. u plesu.

muz. Brzina kretanja tonova, stepen brzine kojom se jedno muzičko delo izvodi (largo, adađo, andante, alegro, presto, vivaće); u igri, plesu: brzina kretanja;