1. Odluka, rešenje, naredba vlasti, svaka viša naredba uopšte.
2. Akt o imenovanju na neki visoki položaj;
3. Odluka vlasti koja ima zakonodavni karakter (npr. u francuskoj i oktobarskoj revoluciji). (lat.)

Kod starih Rimljana: javna objava pretora u kojoj se saopštava plan svog rada u idućoj godini, tzv. "pretorski edikt" (jedan od najvažnijih izvora rimskog prava); službena objava, obznana, službeno naređenje; Nantski edikt, povelja kojom je francuski kralj Henrik 4. dozvolio 13 aprila 1598, hugenotima slobodu veroispovesti. (lat.)

1. Nalog, naredba; punomoć, ovlašćenje; poslaničko punomoćstvo; uputnica, nalog za isplatu.
2. Punomoć na osnovu koje može da se nešto radi u nečije ime, da se neko zastupa;
3. Dokument kao potvrda da se poseduje ovlašćenje;
4. Naredba, nalog;
5. Ovlašćenje koje narodni zastupnik prima od svojih birača da ih zastupa u parlamentu i period trajanja tog ovlašćenja;
6. Ovlašćenje koje vladar daje nekoj osobi da sastavi vladu (lat.) + prikaži više

Nalog, naređenje.

Konačno rešenje, naredba, rezultat odlučivanja.

Dekret. Naredba državnika o imenovanju. Edikt.