1. Nauka o moralu.
2. Deo filozofije koji proučava i procenjuje moralne vrednosti (što je dobro ili što je rđavo, što treba da bude ili što ne treba da bude), poreklo i načela moralnosti (još se zove: moralna filozofija, praktična filozofija, nauka o moralu); hrišćanska etika, nauka o moralu osnovana na hrišćanskim dogmama; senzualna etika, shvatanje po kojem je "dobro" ono što se čulnom opažaju pokaže kao takvo: radost trenutka.
3. Skup moralnih načela, društvenih pravila, normi pokojima se ljudi vladaju; + prikaži više

Skup običaja, naročito dobrih običaja, onih koji omogućuju povoljan i skladan opstanak i razvitak pojedinca i društva, vrlina, krepost, najviši zakon održanja ljudskog društva; misao kojoj je cilj da pouči, pouka (npr. neke priče, basne); fig. duševno raspoloženje, duh, hrabrost, npr. vojnički moral; up. etika. (lat.)