Tačka na putanji Meseca, itd., u kojoj je on najudaljeniji od Zemlje; takođe: najveće udaljenje Sunca od Zemlje u afelijumu; suprotno: perigej: oba izraza su iz astronomije Ptolomeja, kada se još smatralo da je Zemlja središte, a ne Sunce (up. afelijum); danas se upotrebljavaju samo u odnosu na Mesec.

Penjenje; poet. ređanje u kome se ide od činjenica najmanje važnosti ka onima koje su najvažnije, npr. : "Đe obrne hoće nišanici, Đe nišani hoće pogoditi, Đe pogodi melem ne trebuje"; gradacija. (grč.)

Prolazak zvezde kroz meridijan (podnevak) nekog mesta; gornja kulminacija, prolazak nebeskog tela kroz podnevak nekog mesta iznad horizonta (vidika); donja kulminacija, prolazak nekog nebeskog tela kroz podnevak nekog meswta ispod horizonta (vidika); fig. najviša tačka u razvitku nečega, vrhunac. (lat.)

Vrhunac seksualnog zadovoljstva, užitak, slast, trenutak tzv. svršavanja; zanos, veliko uzbuđenje, uspaljenost (grč.)
Jako kretanje krvi i drugih sokova u telu, navala krvi (naročito u pravcu spolnih organa), zanos; bujanje, jak nagon.

Najviša tačka na nebu, ona koja stoji vertikalno nad temenom posmatračevim; fig. najviša tačka, vrhunac čega; supr. nadir. (tur.)