Fina, prikrivena poruga koja se sastoji u tome što se njome kazuje baš protivno onome što se, ustvari, misli i hoće da kaže, npr. kada se plašljivcu kaže da je hrabar, gladnom da je sit, glupom da je pametan itd.; Metodom ironije naročito se služio Sokrat u razgovoru sa onima koji su svoje znanje precenjivali. (grč.)