Tri obrazovne ustanove u Srbiji, u prvoj polovini 19. veka, stekle su pravo da ponesu laskavi naziv: Velika škola. To je pre svih bila ona otvorena u Beogradu 31. avgusta 1808, koja je pripremala kadrove za državnu administraciju ustaničke Srbije. Nalazila se u zgradi u Gospodar-Jevremovoj ulici, gde je danas Vukov i Dositejev muzej. Prestala je da radi 1813, padom Karađorđeve vladavine. Nova škola, istog imena, otvorena je u Beogradu školske 1830 godine. Kao i prethodna, imala je tri razreda, ali je nastava u njoj bila na gimnazijskom nivou. Premeštena je 1833. godine u Kragujevac, gde je dve godine docnije pretvorena u gimnaziju od četiri razreda. I najzad rang visokoškolske ustanove dobio je 3. oktobra 1838. tek otvoreni, kragujevački Liceum ili Veliko učilište. Bila je to u stvari prva prava viša škola u Srbiji, u kojoj su se postepeno izdvajala odeljenja: filozofsko, pravno, prirodnjačko-tehničko. Ona je 1841. premeštena u Beograd, najpre u Konak kneginje LJubice, da bi od 1863. boravila u Kapetan-Mišinom zdanju. Ukazom kneza Mihaila Obrenovića, Licej je i zvanično od dana useljenja, nosio naziv: Velika škola. + prikaži više