U aktivnom stanju ponaša se kao toplokrvna, a u vreme zimskog sna kao hladnokrvna životinja.
Slepi miš je po dužini zimskog sna (od oktobra do aprila) rekorder među sisarima, što je prirodna neminovnost, jer u hladno doba godine nema insekata kojima se hrani. Čim zahladni, slepi miš lako pada u san, lakše nego drugi sisari. Međutim njegov zimski san sastoji se iz više perioda sna sa periodičnim buđenjima, koja često koristi za kratke letove izvan mesta spavanja.
Pored tajne zimskog sna slepih miševa, tu su i druge, na primer, dug život ove životinje u odnosu na njenu težinu, jer je obično težina tela u nekoj srazmeri sa dužinom života sisara. Slepi miš živi više od 20 godina, dok rovčica koja se takođe hrani insektima živi znatno kraće. Uz to slepi miševi hraneći se masnom hranom - insektima, nemaju nikakvih posledica od takve ishrane, kao što je slučaj sa čovekom. Zatim jedna od tajni je da su slepi miševi veoma otporni prema virusima, obično prežive i besnilo. Slepi miševi imaju i jednu jedinstvenu osobinu - ženka nakon parenja (u jesen) čuva seme do oplodnje (do proleća).
Slepih miševa, tih jedinih sisara koji lete, ima na svetu oko 1000 vrsta. Većina ih se hrani insektima, kao oni koji žive u našoj zemlji, ali ima ih koji sišu krv životinjama, pa i čoveku, zatim koji se hrane biljnom hranom, a ima i slepih miševa ribolovaca. + prikaži više