Izaslanik, poslanik, zastupnik, predstavnik, opunomoćenik od nekog kolektiva ili države.
(lat.)

Nadzornik, nastojnik, upravnik, npr. pozorišta; voj. oficir koji vodi nadzor i stara se o plaćanju i snabdevanju trupa.
U Francuskoj do buržoaske revolucije (1789) upravnik provincije.

Osoba kojoj je neki naredbodavac, naročito država poverio naročitu dužnost (npr. finansijski komesa, vladin komesar; vojni komesar, onaj koji se stara o snabdevanju vojske hranom, odelom i dr.; u Narodnooslobodilačkoj borbi politički rukovodilac pojedinih jedinica. (lat.)