Potiču iz perioda stare Grčke, bile su prilično velike i imale su dva zupca pomoću kojih se uzimalo i jelo meso.
U sedmom veku na dvorovima kraljeva na Srednjem Istoku za vreme gozbi u trpezarijama počele su da se upotrebljavaju i viljuške. Odatle je u 11. veku ova neobična naprava preneta u Italiju, međutim ovde su se ljudi težko navikavali na novi pribor za jelo.
Sve do 16. veka Italijani su bili nepoverljivi prema viljušci i nerado su je koristili. Iz Italije 1533. godine, kada je proslavljeno venčanje Katarine de Mediči i tada budućeg kralja Henrija Drugog, viljuška je preneta u Francusku.
Međutim, ni Francuzi nisu bili oduševljeni ovom novotarijom, pa je prošlo dosta godina dok viljuška nije počela da se redovno koristi prilikom jela.
Dugo vremena je viljuška imala dva zupca, dok je drška najčešće bila lepo ukrašena. Pravljena je kao i kašika od raznih materijala, najčešće od metala. + prikaži više