1. Pozornica; pozorište, podijum, pozornica u pozorištu, mesto na kome glumci izvode predstave (nem.)
2. Kuća, zgrada, zdanje (tur.)

Ukrašavanje nekog predmeta, kićenje neke prostorije (vešanje ćilima i goblena po zidovima, nameštanje stilski izrađenog nameštaja itd.); poz. nameštanje pozornice pomoću kulisa, pozadine i dr.; ukras, ures; orden, odličje, počasni znak. (lat.)

Dijaloški deo između horskih pesama u starogrčkoj tragediji; šaljivi umeci u komediji; samostalni, tj. bez jače veze sa glavnom radnjom delovi u romanu, epskoj pesmi, darmi ili govoru; fig. sporedna radnja, uzgredan događaj, nešto umetnuto što je u slaboj ili ni u kakvoj vezi sa glavnim predmetom. (grč.)

Kuđenje, pogrda.

Scena.

Pozornica, pozorište; prizor, pojava (deo čina pozorišnog komada), pretstava, radnja, događaj; slika; mesto gde se događa neka radnja; fig. nešto što obraća na sebe pažnju, prizor; svađa.

Rasprava, raspra, konflikt, sukob.