1. lit. prvobitno: lako i prijatno ispričan događaj koji ima draž nečega novog (veliki majstor u ovoj vrsti je Bokaćo sa svojom zbirkom novela Dekameron); danas: manja pripovetka u prozi koja se za razliku od romana koji prikazuje obimnu i složenu sliku vremena i života, ograničava na samo jedan događaj iz života glavnog junaka, ili na samo jednu crtu iz narodnog života i karaktera, dok se ostala radna lica i sporedne radnje samo ovlaš pominju i nagoveštavaju;
2. prav. pl. novele (tj. constitutiones odredbe) nove odredbe ili zakoni Justinijanovi (jedan deo Korpus juris);
3. Naknadne izmene i dodaci jednom zakonu. (ital.) + prikaži više

Prvobitno, u Francuskoj, izraz kojim su označavane epske pesme napisane romanskim, tj. narodnim jezikom (l. lingua romana), za razliku od svega drugog što je pisano latinskim jezikom; danas: velika prozna pripovetka koja opisuje, uz mnoge druge sporedne, jedan glavni događaj i jedno glavno lice (junaka romana), u kome se najjasnije ispoljava glavna misao celog dela; prema gradivu roman je: viteški, istorijski, savremeni (društveni), porodični, seoski, ljubavni, kriminalni, avanturistički itd.; prema pravcu: idilski, sentimentalni, satirični ili komični, idealistički, realistički, naturalistički, didaktični, tendenciozni i dr.; fig. redak i zanimljiv doživljaj, naročito iljubavni (koji kao da je iz nekog romana). (fr.) + prikaži više

1. Koji je kao u romanu, izmišljen, čudnovat, pun događaja; fig. preteran, zanesen.
2. Koji vodi poreklo od starorimskog ili latinskog jezika. (lat.)