Priviđenje; psih. pretstava koju smatramo za opažanje spoljnih predmeta i događaja koji ne postoje (posledica bolesne razraženosti centralnog nervnog sistema, središnog živčanog pribora); najčešće su halucinacije čula vida (vizije) i čula sluha, a ređe čula pipanja, mirisa i ukusa; up. iluzija.

Čulna obmana, samoobmana, varka, uobraženje, obmana pri kojoj se zapaža neki predmet dugačije no što je u stvarnosti; iluzija ima tri vrste: a) usled nepažnje, b) usled afekta, naročito straha (kad nam se npr., noću u šumi učini od panja da je čovek), v) bez afekta, tj. one koje ne moraju nestati ni pri budnoj pažnji. (lat.)

Varka, trik, prevara.

Varka, obmana, zavaravanje (lat.)

Obmana samog sebe.

Maštarija.

Vešta obmana, trik.