Moralan, čestit, pošten, sa dobrim duševnim osobinama (grč.)

Koji spada u etiku, koji se tiče etike ili je u vezi sa etikom, moralan, moralno čist. (grč.)

Koji pripada moralu; koji živi u skladu sa moralnim propisima, tj. koji svojim životom i radom stvara sebi najveše dopuštene koristi, a u isto vreme nikome drugome time ne škodi; ispravan i pošten u seksualnom pogledu; hrabar, odvažan, pun vere u uspeh; up. etički. (lat.)

1. Nauka o moralu.
2. Deo filozofije koji proučava i procenjuje moralne vrednosti (što je dobro ili što je rđavo, što treba da bude ili što ne treba da bude), poreklo i načela moralnosti (još se zove: moralna filozofija, praktična filozofija, nauka o moralu); hrišćanska etika, nauka o moralu osnovana na hrišćanskim dogmama; senzualna etika, shvatanje po kojem je "dobro" ono što se čulnom opažaju pokaže kao takvo: radost trenutka.
3. Skup moralnih načela, društvenih pravila, normi pokojima se ljudi vladaju; + prikaži više