Tetoviranje, oslikavanje ljudskog tela unošenjem neizbrisivog pigmenta u kožu

Tetovaža. Reč tetoviranje (oslikavanje ljudskog tela unošenjem neizbrisivog pigmenta u kožu) ušla je u evropske jezike (engleski tatto, nemački tatanieren i tatowieren, francuski tatoner) preko tahićanske reči tatan u vreme ekspedicije DŽemsa Kuka (1728.1779) na Tahitiju (1769).
Međutim, najstariji tragovi tetoviranja otkriveni su na egipatskim mumijama iz drugog milenijuma pre n.e. U delima Herodota (oko 484-424 pre n.e.), Strabona (oko 63. pre n.e.-24 n.e.) i Tacita (oko 50-120 pre n.e.) spominje se tetoviranje kod Tračana, Grka, Gala, Germana i Britanaca. Rimljani su tetovirali kriminalce i robove sve do uvođenja hrišćanstva. Kod naroda Azije, Afrike, Amerike i Australije i Okeanije tetoviranje je često magičan cilj. Tetoviranjem se brani od bolesti i drugih nesreća, obeležava prelaz u zrelo doba, potvrđuje rang i plemensku pripadnost. Indijanci srednjeg Brazila i Eskimi tetoviraju pojedine delove tela (obično udove). U Evropi se tetoviranje ponovo pojavilo u vreme geografskih otkrića i prvih kontakata Evropljana sa severnoameričkim Indijancima i Polinežanima. U 18. i 19. veku bilo je rašireno kod evropskih mornara i stanovnika SAD-a. Povremeno se pojavljuje i kao pomodni običaj ukrašavanja. Tetoviranje je u osnovi štetno jer se mokazalo da može izazvati rak kože. + prikaži više

Ukrašavati kožu usecanjem (ubadanjem) šara i figura u boji, naročito kod Indijanaca, Australijanaca i Crnaca, pa i kod Evropljanina (mornara, zanatlija itd.).