Živica.

Noćna životinja, kažu da je on najplašljiviji sisar. Njegove bodlje i dlaka na trbuhu su boje zemlje. Ima kratke, ali jake noge s pet prstiju, jake vilice i 36 oštrih zuba. Čula mirisa i sluha su jako razvijena. U nevolji ume i da zapliva, mada nije ljubitelj vode.
Ženka u toku godine brižljivo othrani od dva do deset mladunaca. Brine se o njima sve dok ne počnu samostalno da se kreću. Kada se osamostale, idu sa majkom ježicom u lov. Ako se neko mladunče u tom pohodu izgubi vriskom traži pomoć.
Bodlje ježa nemaju isti smer, tako da ih napadač ne može potisnuti. Osim za odbranu, one mu služe da se ublaži udar kad padne, njima lakše održava telesnu temperaturu, koristi ih prilikom prenošenja materijala kada gradi gnezda. Jaki potkožni mišići, koji omotavaju celo telo ježa, takođe ga vanredno štite od udara i pritiska. Kada je savijen u klupko možete i stati na njega-ništa mu neće biti.
Svoje gnezdo jež priprema u zemlji. Oblaže ga lišćem i tu, bez ikakvog prekrivača, prespava celu zimu. Već krajem oktobra ili početkom novembra, čim spoljne temperature padnu ispod deset stepeni, jež zapada u zimski san. Ako se topli dani produže, on ostaje duže aktivan.
Jež je poznat kao proždrljivac. Večito je gladan. Hrani se plodovima šumskog rastinja, semenkama, korenjem, ali i insektima na koje naiđe, gušterima, sitnim sisarima, pa ne preza ni od žaba i zmija. Kada jež naiđe na zmiju nastaje borba na život i smrt.
Jež se ponekad može videti i kao kućni ljubimac. Zauzvrat, on predano i veoma marljivo tamani sitne štetočine u dvorištu, bašti i kući.