sintaksa
Skup pravila koja određuju način na koji se sklapaju rečenice jezika. Podjednako važi i za programske i za ljudske jezike.
Uređenje, uređivanje; gram. deo gramatike koji se bavi rečenicom i njenim sastavnim delovima, rj. rečima i oblicima. (grč.)
semantika · gramatika · leksika · interpunkcija · terminologija · metrika · forma · notacija · ortografija · matrica · fonetika · frazeologija · aritmetika · intonacija · skripta · numeracija · sekvenca · shema · transkripcija · fonetska · akcentuacija · derivacija · geometrija · stilizacija · logika · topologija · matematika · grafema · sintaksička · markiranost · ebnf · apstrakcija · funckija · rekurzija · tipografija · tematika · konfiguracija · formulacija · lozinka · definicija
Sinsinati · sintagma · sintagmatik · sintagmatika · sintagmatičan · sintaksa · sintaksa diskursa · sintaksis ornata · sintaksna analiza · sintaksna greška · sintaksne greške