Sprava, naprava, oruđe, alat, pomoćno sredstvo, oruđe koje služi tehničkim ili naučnim svrhama; mehanizam na kojem se proizvode muzički tonovi; med. lekarska, naročito hirurška sprava; prav. dokumenat, akt; instrumentum autentikum, prava isprava, verodostojna isprava, pravovažna isprava; instrumentum cesionis, akt o ustupanju čega.

1. Udešavanje muzičkod dela za izvođenje na većem broju instrumenata.
2. Nauka o opsegu, karakteru i tehničkim osobinama pojedinih instrumenata;
3. Pretvaranje izvesnih pojava, propisa i sl u instrumenat, u sredstvo za ostvarenje nekog cilja (lat.)

Oruđni padež, sedmi ili šesti padež u srpskom jeziku.
Šesti padež, najčešće znači oruđe ili sredstvo kojim se radnja vrši, zatim društvo ili zajednica, način i vreme. (lat.)

Oruđni, sredstveni, koji služi kao sredstvo ili oruđe; izrađen oruđem ili spravama. (lat.)

Onaj koji svira na nekom muzičkom instrumentu.

Instrumentalist, svirač na nekom muzičkom instrumentu (lat.)

Stanovište srodno pragmatizmu po kome su tumači da su ljudska mišljenja i celokupni naučno-pojmovni inventar zapravo samo alat, sredstvo, instrumenat za uspešno sređivanje osetnih podataka, kao i za celokupno teorijsko i praktično svladavanje životne stvarnosti, uz prilagođavanje njenim uslovia; instrumentalizam se pojavljuje uz nominalizam, empirizam i pozitivizam. (lat.)
Shvatanje filozofa Džona Djua (John Dewey) po kojem je mišljenje - tj. logičke, etičke i dr. forme - sredstvo (instrument) za prilagođavanje promenljivim uslovima; up. pragmatizam.

Instrumentalizovati (lat.)

Pretvoriti neku pojavu, propis i sl. u sredstvo za ostvarenje nekog cilja (lat.)

Računanje pomoću mehaničkih sprava, npr. mašine za računanje itd.

Muzika koja se izvodi instrumentima (simfonije, uvertire i dr.), za razliku od vokalne, koju izvode čovečji glasovi.