Nekritično poverenje u čovečju sposobnost saznavanja, postavljanje metafizičkih učenja i sistema bez prethodne kritike saznanja, naročito: upotreba pojmova koji služe samo u granicama mogućeg iskustva, u stvarima koje leže s one strane svakog iskustva; naučna metoda koja polazi od dogmi i ne dozvoljava ponovno ispitivanje tačnosti tih dogmi; (supr. empirizam, skepticizam, kriticizam). (grč.)